Poezija

Mrak, isuviše grehova nas je gledalo
zvezde nisu sudile, grešnici smo ljudi
sve do jedne znaju da je vredelo
pa čak ni Bog nije mogao da nam sudi.

Alkohol je pričao umesto nas
reči su bile suviše iskrene
mogle su savršeno izreći svaki glas
i nesebično stvarati nove uspomene.

Prsti su ostavljali svoje tragove
voleli su kliziti po toplome vratu
i u noći su nam društvo samo pravile sove
nemareći za minute, protiveći se satu.

Nevera je bila zamaskirana večnom istinom
volela je šta joj radi s usnama
nazdravljala je pivom i po kojim vinom
koji jedini razumeju šta je bilo s nama.

Cigarete nestajale su kao sopstveni dim
jedna po jedna, sve ih manje bilo
nestajale, ruku pod ruku, zajedno sa njim
ubijajući sve nesrećno i milo.

Ona je volela oči, njegove je baš
na poseban način, bile su joj raj
sa razlogom se desi, zbog istog sve znaš
bilo je jednom, bio je i kraj.

Sećaš li se ovog dečaka kome si se juče smejao?
Danas ti je spasao brata
iz iste one kuće u kojoj si se do juče grejao
krvavom borbom između čoveka i blata.

Zamislite horor film u domu svome
ili jeziv košmar iz koga buđenja nema.
Ni približno nije svemu tome
nema ni kraja scene, ni iritirajućeg alarma.

Hej, devojko, dođi na trenutak.
Greju te zlatni svećnjaci dok neki čuče u mraku.
A zamisli, samo najobičniji drveni lutak
trenutno nedostaje onom dečaku.

Pa uzmi, nasmej izmučeno dete
kupi mu i 2, 3, i majci neko cveće
jer ni sav novac sa ove planete
toliki osmeh izmamiti mu neće.

Hajde, popij još jednu, nek ti izgovor bude
viski s ledom koliko god ga ima
poljupcima vrelim čaše neka sude
slepim od alkohola, obnevideli od dima.

Hajde da igramo, ko će da se seća
hajde da se skidamo, ko će da vidi
mutna sramota postaće još veća
znamo oboje, a nijedan se ne stidi.

Odvedi me u nepostojeće,
pij mi alkohol sa tela
kad niko sećati se neće
da djavoli smo bili, a bela nam odela.

'Gledaj koliko mrzim ovog čoveka!'
pričam sebi i sanjam o tebi
a opet bih ga ljubila doveka
i opet sebi 'a kako da ne bi''

Ko sam kada uđem u tvoje oči?
Zašto pogled ne mogu skinuti s njih?
Osećaj u sebi alkohola toči
izgubivši se u ritmu napijenih.

Neću te zvati, trezna se kajem.
Istinu na delu niko ne može da spreči.
Gledajući u tebe pogrešnom se dajem
u trenu kada od misli brže su reči.

Svesna i srećna ništa ne gubim
Izvlačeći se da beše jače od mene
da slepo mokrim usnama ljubim
mokrim od otrova koji jurca mi kroz vene.

Pa popuštam i okrećem tvoj broj
želeći ti čuti glas.
Pričala bih da želim da si moj
i da želim da ima nas.

I budim se bez 'noćas'
ideju o noći potpuno izgubih
znam da u čaši tražih spas
slepo te videh, još sleplje ljubih.