Uspomene su negde u čarima dima
i vetar opet na mene obruši
baš onu kad se ogledaš u mojim očima
dok moje oči se ogledaju u tvojoj duši
jer ako trema bude dovoljno uplašena
da je uspem oterati zauvek
straha od prošlosti ću biti lišena
i uspeću ti priznati svoj najveći greh
da sam te savršeno volela
ponosom izgubila
neizrečivo želela
u tuđim očima gledala
i možda je izrečeno što je trebalo biti
i potisnuto ono što nikada nije
i sakriveno sve što se treba kriti
čak možda i otkriveno što se predugo krije
a htela bih ti staviti ruke na grudi
zaspati snažne otkucaje brojeći
pa pogledati dobro koji se pored mene budi
ali ne otvorivši oči istine se bojeći.
i vetar opet na mene obruši
baš onu kad se ogledaš u mojim očima
dok moje oči se ogledaju u tvojoj duši
jer ako trema bude dovoljno uplašena
da je uspem oterati zauvek
straha od prošlosti ću biti lišena
i uspeću ti priznati svoj najveći greh
da sam te savršeno volela
ponosom izgubila
neizrečivo želela
u tuđim očima gledala
i možda je izrečeno što je trebalo biti
i potisnuto ono što nikada nije
i sakriveno sve što se treba kriti
čak možda i otkriveno što se predugo krije
a htela bih ti staviti ruke na grudi
zaspati snažne otkucaje brojeći
pa pogledati dobro koji se pored mene budi
ali ne otvorivši oči istine se bojeći.
