Poezija

Ko sam kada uđem u tvoje oči?
Zašto pogled ne mogu skinuti s njih?
Osećaj u sebi alkohola toči
izgubivši se u ritmu napijenih.

Neću te zvati, trezna se kajem.
Istinu na delu niko ne može da spreči.
Gledajući u tebe pogrešnom se dajem
u trenu kada od misli brže su reči.

Svesna i srećna ništa ne gubim
Izvlačeći se da beše jače od mene
da slepo mokrim usnama ljubim
mokrim od otrova koji jurca mi kroz vene.

Pa popuštam i okrećem tvoj broj
želeći ti čuti glas.
Pričala bih da želim da si moj
i da želim da ima nas.

I budim se bez 'noćas'
ideju o noći potpuno izgubih
znam da u čaši tražih spas
slepo te videh, još sleplje ljubih.